Руски научници и академици: ДНК демагогија лажинаучника Кљосова

Кљосов АА

На академској конференцији одржаној крајем 2014 „Етногенеза, етничка и друштвено-политичка историја, генеза језика и културе Карачајево-Балкарског народа“, наступио је доктор хемијских наука Анатолиј Кљосов, тврдећи да је створио нову науку, која реконструише историју народа према формулама хемијске кинетике. Овај догађај изазвао је негативне повратне информације научника – антрополога, археолога, историчара, генетичара, лингвиста. Научнике не брине толико активна пропаганда А. А. Кљосова његове псеудонауке, већ пад имунитета научне заједнице, која је допустила академски наступ дилетанта на академској трибини.
Нова генеалогија хемичара
Престали смо да смо да се задивљујемо појављивањем на телевизијским каналима чудних искривљавања стварности, која се представљају као достигнућа науке. Међутим, укључивање у програм академске конференције документа, који тумачи историју народа на основу метода хемијске кинетике, супротно чињеницама чврсто успостављеним од стране антрополога, генетичара, лингвиста и историчара – неприхватљив је догађај за научну заједницу.
Излагач А. А. Кљосов је познат јавности по изјави у филму Михаила Задорнова да историја Словена броји 9 хиљада година и да су од њих произашли скандинавци [1]. Сви знамо да филмови могу да искриве речи научника и да је потребно гледати његове публикације у научним часописима. Али у случају А. А. Кљосова, то је проблематично. Своје идеје излаже углавном на интернету и у књигама које немају печат научне институције. Да, чак и у два часописа која он назива научним. Тема првог – „Гласник Руске академије ДНК генеалогије“ („Академија“ коју је основао сам) – широка је: чланци о генетици коегзистирају са дешифровањем Велесове књиге и анализом климатских промена у складу са зодијачким знаковима. Други часопис (Advances in Anthropology, главни уредник А. А. Кљосов, у издању Scientifc Research Publishing) није укључен у опште прихваћене базе података научних периодика, али је уврштен у листу сумњивих публикација које зарађују за објављивање било чега [2]. Пре своје фасцинације историјом човечанства, А. А. Кљосов се бавио хемијом и има научне чланке и патенте у овој специјалности. Грузијска академија наука га је чак примила у свој састав са специјалношћу из биохемије. Можда је и Анатолија Кљосова, попут академика А.Т.Фоменка, познатог математичара, завела жеља да “успостави ред” у за њега страном пољу науке.
Научници и љубавници
Истраживања о генетској разноликости човечанства трају скоро стотину година. Популациона генетика проучава генофондове по свим новим маркерима: крвним групама, митохондријском ДНК, Y-хромозому, а сада и по пуним геномима. Ова генетика дуго се користи као један од многих извора који говоре о људским миграцијама. Данас је ДНК анализа постала доступна свима – више од милион људи је то већ учинило. Захваљујући достигнућима популационе генетике, свако од њих може да прати миграцију својих директних генеалошких линија (мушких и женских) хиљадама година у дубину. Ова примењена грана генетике била је названа генетичка генеалогија, иако се у Русији често називала “генеалогија ДНК”. Она се показала као плодно тло за А. А. Кљосова. Користећи готове базе података и извлачећи Y-хромозом (ретко мтДНА) из опсежних алата популационе генетике, он додаје неколико формула за једну од метода генетског датирања, узурпира термин „генеалогија ДНК“ и, искоришћавајући све веће интересовање за генетску реконструкцију историје народа, објављује све то као „нову науку“, а себе самог – за њеног творца [3].
Како од Словена направити аријевце
А. Кљосов користи технике којима је могуће извести порекло било које групе становништва од било којих предака. Ево примера: „Источни Словени су представници рода Р1а1. Њихови потомци, широм Европе и широм света, до Арабије, Катара, Уједињених Арапских Емирата – представници Р1а1, потомци су Словена. Или прасловена, што је у овом контексту једно те исто. ”[4]. Како наћи основ за порекло Арапа од Словена? То је једноставно – уз помоћ замене појмова: : «У ДНК генеалогији ,,источни Словени ” – су чланови древнг рода Р1а1 » [4]. Генетски израз “хаплогрупа” А. А. Кљосов замењује социјалном категоријом “род”, уносећи у њу биолошко значење. Да ли је заједнички предак рода стваран или замишљен у потпуности зависи од историје, а не од А. А. Кљосова. Због тога је ригидно повезивање рода са биологијом од стране А.Кљосова – покушај биологизације социјалних категорија.
„Припадници рода Р1а1 на Балкану који су тамо живели пре 12 хиљада година, после више од 200 генерација, ушли су у источноевропску низину, где се пре 4,5 хиљада година појавио предак модерних Руса и Украјинаца рода Р1а1. После још 500 година, пре 4 хиљаде година, отишли ​​су на јужни Урал, а још 400 година касније отишли ​​су у Индију, где сада живи око 100 милиона њихових потомака, чланова истог рода Р1а1. Рода Аријеваца. Потомака прасловена или њихових најближих рођака “[4]. У овој забавној „историји“ техника замене појмова користи се више пута. У почетку, израз “Словени”, који има потпуно лингвистички и етнолошки дефинисано значење, произвољно се тумачи као “древни носиоци хаплогрупе Р1а1”, док се игнорише да су и многи други народи имали хаплогрупу Р1а1. Затим, када се пресељење “рода Р1а1” доведе у Индију, назив језичке групе “Аријци” се преноси на биолошке носиоце хаплогрупе Р1а1 , занемарујући чињеницу да су аријски (индо-ирански) језици раздвојени неколико хиљада година раније од руског и украјинског. Сада остаје да изједначимо крај дуге миграције са њеним почетком – и источни Словени постаће Аријевци (а Арапи ће бити – потомци Словена).
Формално А. А. Кљосов, на крају, признаје да један народ има много хаплогрупа (шта он може да уради у вези с том чињеницом?). Заиста – слике миграција које он црта темеље се на оваквој идеологији: током читавог постојања хаплогрупе она се јавља као биолошка ознака постојеће етнополитичке или друштвене заједнице.
Овако круто повезивање биолошких и друштвених параметара излази далеко иза граница науке.
Како произвести човечанство са руске равнице
Оваким методама могуће је оповргнути све што желите, на пример, “излазак” човека из Африке. „теорија о изласку човека из Африке тренутно је прихваћена само као средство за борбу против расизма. Она нема никакве везе са науком“[5], тврди А. А. Кљосов. Штавише, чак ни нови подаци нису потребни – можете користити исте генетске податке које светска научна заједница прихвата као неспорни доказ о изласку човека из Африке. Трик је једноставан: максималну генетску разноликост у Африци објашњавамо не миграцијама одатле, већ миграцијама тамо[6]. Није важно што теорија о „многим уласцима у Африку“ захтева бездан претпоставки: стотинама миленијума циљане миграције из Евроазије у Африку треба да следе једна за другом, и толико мноштво генетских линија је обавезно у Африци, иако је гужва, да преживи, док су у Евроазији ове линије, вољом А. А. Кљосова, дужне да нестану без трага. У списима А. Кљосова исказана је хипотеза о томе да је руски север – прапостојбина комо сапиенса: “160 хиљада година уназад, човек је живео на руским равницама, или на северу руске равнице, и одатле је део његових рођака отишао на југ, у Африку, стигавши тамо након дуге миграције пре око 140 – 120 хиљада година“[7]. Анализа фантастичних конструкција А. А. Кљосова већ је дата у књизи археолога Л. С. Клејна [8] и од стране антрополога на сајту „Антропогенеза“ [9]. На истом месту налази се и детаљна анализа генетских изобличења и постепено се ажурира, на основу аргументоване анализе, за шта овде нема места [15].
Мајстор мимикрије
Творац „нове науке“ показује не само агресиван притисак, већ и одличну способност мимикрије према академским стандардима, што понекад завара не само гледаоце, већ и научнике. Тако, у чланку за научну публику, имена генетичара М. Хаммера, Т. Карафета и Л. Животовског наведена су међу претходницима његове „нове науке“ [3], а у публикацијама намењеним аматерима генетика је проглашена смећем, што је приписано и самим научницима [10].
Опонашајући одговор на критику, А. А. Кљосов пише: „Словени и Аријци припадају различитим епохама. То је исто што и рећи да је кнез Владимир био совјетски. Иако међу нама има његових потомака. Ни у једном мом научном чланку, ја немам то да су Аријци и Словени исто, и обрнуто.”[11] У стварности, о томе да су Словени – Аријци, Кљосов је написао неколико књига (види горе.). Вешт популиста, А. А. Кљосов даје очекиване резултате према потребама јавности. Свакоме А.А.Кљосов даје жељену интерпретацију своје приче, не либећи се ни политичких закључака. Али они који су искрено заинтересовани за порекло свог народа тешко да ће пронаћи своје праве претке у конструкцијама А.А.Кљосова.
Преобликовање науке
„Нова наука“, позвана да „преобликује идеје о прошлости”, негира резултате не само генетике и антропологије, већ и лингвистике и археологије. На пример, праиндоевропски језик преименује у прасловенски (са истим успехом може се назвати прагерманским, али не за ову публику). Језицима се намеће крути биолошки контекст: ако два народа имају једну хаплогрупу, онда њихови језици морају бити повезани: „Према ДНК генеалогији, Аријци и Словени (у сваком случају, од пола до три четвртине Словена) су један исти род, који је имао заједничког претка и њихови језици полазе из једног заједничког корена “[12, стр. 35]. Па, зашто лингвистика сада? Испитао је неколико људи у комерцијалној компанији – и одједном „можете различито класификовати језике“, према А. А. Кљосову [12, стр. 83].
Кљосов се не мање одлучно бави вечним проблемом археологије – корелацијом етничке заједнице и материјалне културе. Према „новој науци“, свака етничка група повезана је са „својом“ главном хаплогрупом. Стога потребно је само пронаћи за сваку хаплогрупу ланац археолошких култура које се временом мењају: „Атрибутика Аркаима … у ствари, повезује је са очекиваном хаплогрупом Р1а “ [11]. Ако нема одговарајуће заједнице, треба је измислити: за носиоце хаплогроупе “Р1Б” по сазвучју је створен фантом – древни народ “ербини”.
Посебно богате фантазијама су књиге хемичара-генеалога. Једна – у коауторству са проналазачем “русантропа” ( савременика питекантропа и истовремено претка садашњих руса) А.А. Тјуњајевим, ког Комисија за борбу против псеудонауке РАН смешта међу три најпознатија псеудо-научника. Друга књига – у коауторству са аматерским аутором из Владивостока, који много година доказује да су великоруси најстарији народ на свету. Њу, као и друга научна „достигнућа“ А. А. Кљосова, рекламира комичар М. Задорнов. Научни свет не прихвата његову генеалогију ДНК. Чак ни државна награда добијена за достигнућа у хемији ту не помаже. Не спашава га ни титула професора Харварда објављена на различитим сајтовима. Молба упућена Харварду показује да је А. А. Кљосов некада био само „гостујући професор“ (visiting professor» ) ( а то је позиција која, благо речено, не одговара руском „професору“). И зато А. А. Кљосов мора да објави цео списак: „Будимо искрени, мада не волим да се хвалим инсигнијама. Али оне су објективна стварност. Кога упоређујете? Ја – академик Светске академије, коју је иницирао Ајнштајн, академик Националне академије, добитник разних награда, укључујући државне награде СССР-а за науку и технологију, аутор стотина радова, од којих сам већину написао сам, без коаутора, аутор више од двадесет књига на различитим језицима, доктор наука и професор од тридесете године, и са ким ме (имплицитно) поредите? Којим то Н? (Имена су изостављена из етичких разлога. – Ед.) Који су толико полудели да ме називају “лажним научником”? Који не разумеју основе онога о чему говорим? Који су безвезе, сивило? “[11]. Таквом списку одговарају и планови Нју- Васјуковске скале [13]: „приоритетни задаци генеалогије ДНК“ између осталог укључују постизање „одлуке Владе Руске Федерације о подршци новом смеру генеалогије ДНК на нивоу Федерације “ [11].
Опасни фантоми
Резимирајмо: „нова наука“ А.А. Кљосова де факто није научни концепт и зато не може бити предмет научне расправе. Нажалост, ова паранаучна концепција ни на који начин није безазлена. Знакови језика и културе не преносе се на исти начин као хаплогрупе или боја коже; ово су два различита механизма. Фантоми А.А.Кљосова у којима је биолошко помешано са социјалним – популистички је инструмент за управљање опасним и скривеним силама. То што је упакован у модни псеудонаучни облик заводи просечну особу својом доступношћу и привлачи читаоце чије национално-политичке амбиције нису задовољене научном сликом света. У настојању да стекне славу не само на интернету, А. А. Кљосов директно тражи дневнополитичко зло , укључујући украјинску мапу [14], прорачунато, како би био тражен, ако не науком, онда телевизијском идеологијом и телевизијском пропагандом. Научна заједница може да коментарише дилетантизам на телевизији, али дилетантизам на академској трибини је неприхватљив.
Е. В. Балановскаја (генетичар, доктор биолошких наука, проф.),
С. А. Боринскаја (генетичар, доктор биолошких наука),
А. П. Бужилова (антрополог, дописни члан РАН),
В. Г. Волков (генеалог),
М. М. Герасимова (антрополог, доктор историјских наука),
Е.З. Година (антрополог, доктор биолошких наука, проф.),
Н. А. Дубова (антрополог, доктор историјских наука),
А. В. Дибо (лингвиста, дописни члан РАН),
Л. М. Епископосјан (генетичар, доктор биолошких наука, проф.),
А. С. Касјан (лингвиста, доктор филолошких наука),
В.Ф. Кашибадзе (антрополог, доктор биолошких наука),
Л. С. Клејн (археолог, доктор историјских наука, проф.),
А. Г. Козинцев (антрополог, доктор историјских наука, проф.),
О. Л. Курбатова (генетичар, доктор биолошких наука),
Н. В. Маркина (научни новинар, доктор биолошких наука),
Д. В. Пежемскиј (антрополог, доктор биолошких наука),
И. В. Перевозчиков (антрополог, доктор биолошких наука),
О. Соколов (уредник портала “Антропогенез”),
Е.Я. Тетушкин (генетичар, кандидат биолошких наука),
В. И. Хартанович (антрополог, доктор историјских наука),
Ю.К.Чистов (антрополог, доктор историјских наука),
В. А. Шнирељман (етнолог, доктор историјских наука),
Ю. М. Юсупов (етнолог, доктор историјских наука),
Л. Т. Јаблонскиј (археолог, доктор историјских наука, проф.)

1. polit.ru/article/2013/06/15/pchelov;
trv-science.ru/2012/12/25/voinstvuyushhijj-diletantizm-na-ehkrane
2. scholarlyoa.com/publishers
3. Клёсов А. А. Биологическая химия как основа ДНК-генеалогии и зарождение «молекулярной истории» // Биохимия. 2011. Т. 76. № 5. С. 636−653.
4. rodstvo.ru/forum/index.php?showtopic=1132&pid=26 060&mode=threaded&start
5. Клёсов А. А., Пензев К. А. Арийские народы на просторах Евразии. М.: Книжный мир, 2014.
6. pereformat.ru/2013/11/nashi-predki
7. http://pereformat.ru/2013/06/hyperborea
8. Клейн Л. С. Была ли гаплогруппа R1a1 арийской и славянской? // Этногенез и археология. Т. 1. Ст. III, 9. СПб.: Евразия, 2013. С. 385−396.
9. antropogenez.ru/review/814
10. pereformat.ru/2014/10/popgenetika-bez-prikras
11. pereformat.ru/2014/11/klyosov-penzev
12. Клёсов А. А. Происхождение славян. ДНК-генеалогия против «норманнской теории». М.: Алгоритм, 2013.
13. http://ilfipetrov.ru/soc1.htm
14. pereformat.ru/2013/03/ostrov-ukraina
15. http://antropogenez.ru/klyosov-1

Превод: Димитрије Марковић
Извор: https://trv-science.ru/2015/01/13/dnk-demagogiya-kljosova/

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s