Чешка лекарка Људмила Елекова: вакцине проузрокују алергије, астму и аутизам. И убијају децу.

људмилаљудмила1људмила.gif

Људмила Елекова има ординацију за одрасле, али код ње долазе и мајке са децом. Потребни су им савети у вези са нуспојавама вакцинације, за које се лекарка интензивно занима. Које су оне? И зашто ова жена не штеди критику кад је реч о вакцинацији?
– Када сте почела да се интересујете за нежељене ефекте вакцинације?
Мој син је имао патолошку реакцију на вакцинацију, три дана је неутешно плакао, имао је повишену температуру, лош сан, није пио и имао је велики црвени оток на задњици. Била сам свеже лиценцирани лекар, али нисам знала шта се дешава. Мој син је то платио “само” хиперактивношћу, агресивношћу, лагано ослабљеним имунитетом и алергијом на кравље млеко. Данас не бих направила сличну грешку, сада знам како вакцинација делује.
– Како онда вакцинација функционише?
Вакцина је модификовани вирус, бактерија или токсин, заједно са стабилизаторима и имунолошким адјувансима. Као адјуванси се користе алуминијумске соли. Када се у вакцину дода алуминијум, имуни одговор је јачи чак и код мањег броја бактерија и вируса. Пре само неколико година, вакцине су продаване у паковањима од неколико доза, које су конзервиране живом. Важно је знати да након додавања алуминијума и живе у вакцине нико се није трудио да тестира њихову токсичност. Иако су познати случајеви интоксикације живом и алуминијумом.
– Како је то могуће?
Не знам. Мислим да је то била комбинација равнодушности и непромишљености. Алуминијум се сматрао биолошки инертним, али то важи само када га уносимо храном, али и тада се мала количина апсорбује у организам. Али вакцине се убризгавају у мишић.
– Шта конкретно вакцина ради у мишићу?
Убод доводи до оштећења ткива на месту убризгавања, укључујући денатурацију ДНК. Тело реагује слањем белих крвних зрнаца и других имуних ћелија. Теорија каже да алуминијум везан за бактеријски или вирусни антиген може да присили крвне ћелије да стварају антитела против тог антигена. Али то није тако једноставно. Алуминијум не мора бити везан за антиген, већ може бити само у близини. Дакле, постоји шанса да ће ваша бела крвна зрнца почети да производе антитела против свега на захваћеном подручју, укључујући вашу ДНК или ћелијску структуру. Како крвна ћелија зна против чега да формира антитела? Употреба алуминијума је заправо једнострано пребачена скретница – он покреће такозвани TH2 имунитет. Ствара антитела против болести, али такође изазива алергије и астму. Други проблем употребе алуминијума је тај што активирање имунитета TH2 слаби имунитет TH1, који води рачуна о борби против инфекција.
– Постоје ли докази за ове тврдње?

љ3
Ово су добро познате и документоване чињенице међу научницима. Ако научнику требају болесни мишеви за истраживање, он их “произведе” убризгавањем мешавине алуминијум хидроксида са неким антигеном. За три недеље, кавез је пун алергичних мишева. Претпрошле године, један цео број престижног часописа Lupus био је посвећен ASIA синдрому – “аутоимуном синдрому индукованом адјувантима”
– Али нема сваки Чех астму или алергије, иако смо сви вакцинисани.
Не поричем да постоје само тако вакцинисани људи који су здрави. Могу да причају о срећи. Њихов имуни систем, генотип и тренутно здравствено стање управо су били у равнотежи и изборили су се са тим. Али код много људи се нешто деси. Није случајност да је комбинација алергије и ослабљеног имунитета тако честа. Алуминијум и жива су неуротоксини. Поред тога, жива са алуминијумом испољава синергистичку токсичност, где се и у мањим дозама ефекти супстанци међусобно умножавају. Али заправо нико, можда чак ни произвођач не зна шта је све у вакцинама. Сасвим сигурно не зна доктор који вас вакцинише а не знате ни ви. Будући да европско законодавство не захтева од произвођача вакцина да наводе резидуалне супстанце производње, не наводе их. То се односи, на пример, на формалдехид, остатке антибиотика, хранљиве подлоге, али и на живу, што премашује безбедносне границе за новорођенчад чак и у дозвољеној резидуалној количини у вакцини.
– Зар нису и вакцине тестиране на безбедност као и сви лекови?
За разлику од конвенционалних лекова, вакцине нису тестиране на прави плацебо, потпуно неактивну супстанцу. Не знам када је та пракса почела, али се веома поштује. Вакцина се обично тестира против друге вакцине, на пример менингококна вакцина против вакцине против хепатитиса А. Други начин испитивања је да се једном делу тестираних даје вакцина а „плацебо групи“ раствор адјувенса, тј. хемикалија без антигена. Дакле, поново упоређујете две материје са биолошким ефектом, а не са плацебом. Али у упутству за употребу наведено је да вакцина нема више нуспојава од плацеба. Само, нико не може да види колико је супстанца обележена као плацебо имала у тестовима нуспојава. На пример, код ХПВ вакцине до 60% људи из плацебо групе је пријавило нежељене ефекте, укључујући аутоимуну болест. Не разумем никако, како неко може себи да сугерише такву болест ако ни не слути да би је тестирана вакцина могла изазвати. Овде нешто страшно смрди.

– Шта онда узрокује алуминијум у вакцинама код деце?

Постоји запрепашћујућа сличност између реакција деце на вакцинацију и тровања алуминијумом. Деца после вакцинације престају да певуше и чаврљају, чак и месецима, престају да се смеју и смањују контакт очима, плачљива су или су апатична, лоше спавају, могу се појавити фебрилне конвулзије. Код старије деце може се развити аутизам, дете престаје да говори, престаје друштвено да интерагује и мења се на типичан начин за ову болест. Према студијама, алуминијум погађа иста подручја мозга која су оштећена аутизмом. Симптоми хроничног тровања алуминијумом су губитак говора, губитак когнитивних способности, деменција, конвулзије, и у најгорем случају, смрт.
– Ви сумњичите вакцинацију за ширења аутизма?
Регресивни аутизам се у последњих двадесет година све више повећава и једноставно је бесмислено тврдити да је то чисто генетски. Учесталост генетских болести може се повећати за највише 3% из генерације у генерацију. Цистична фиброза, хемофилија и слично имају стандардну учесталост. Дакле, ако се његова учесталост повећа за више од 5% по генерацији, онда је јасно да животна средина игра улогу. Последње бројке из Америке показују да један од педесет и четири дечака пати од аутизма. Ово су апсолутно застрашујући бројеви.
– Разлог за то може бити боља дијагноза аутистичне деце.
Ко је икад видео аутистично дете, неће превидети његове симптоме. Па чак и ако би то било истина, да су само боље дијагностицирани, где су гомиле одраслих аутистичних људи? Где је тај проценат одраслих аутистичних мушкараца? Ко је од данашњих четрдесетогодишњака икада у детињству видео аутисту? Данас ову децу можете да видите скоро на сваком игралишту.
– Али зашто би то алуминијум произвео код деце а не код одраслих, и одрасли се вакцинишу.
Дете још није развило хематоенцефаличку баријеру да би се заштитило. Она почиње да се развија са пола године, а завршава у пубертету. Због тога имамо ограничења у конзумирању разних супстанци од стране деце. Знамо да ће им алкохол оштетити мозак много брже када баријера није комплетирана. А највећа доза алуминијума – три дозе хексавакцине и пнеумококне вакцине – деца ће добити још пре него што баријера почне да функционише. Код одраслих, оштећења вакцином имају већу вероватноћу да се пројаве синдромом умора, депресијом, деменцијом, неодређеним проблемима, имунодефицијенцијом итд. А одрасли не добијају толико доза узастопце, штавише, дете добија више алуминијума у ​​хексавакцини него 10 пута тежа одрасла особа у анти-тетанусу. Не само по килограму масе, већ и апсолутно.
– Али лекари бележе реакције на вакцинацију и затим се оне централно евидентирају, зар то нико не прати?
Званично се процењује да је ниво непријављивања преко 90%. Једно истраживање у Словачкој показало је да је само 3% реакција забележених у досијеу пријављено Државном институту за контролу лекова. Замислите колико реакција вероватно нису ни записали јер су лекари сматрали да нису повезане са вакцинацијом. Када лекари не знају шта је у вакцини и како делује, тешко је препознати симптоме оштећења. На vakciny.net ћете наћи листу реакција које подлежу извештавању. Иако је то само врх леденог брега, може да послужи као водич. Наћи ћете тамо на пример енцефалитични врисак, као и изразиту промену у понашању. Обоје су симптоми оштећења мозга.
– Чак и ако вакцинација изазове код слабијих појединаца на пример алергије или астму, да ли је то боље него оболети од неке озбиљне болести од које могу да умру?
Да ли вам је ваш лекар рекао да путем вакцинације замењујете један ризик другим? Или вам је рекао да невакцинисањем само ризикујете а да од вакцинације нешто добијате? Штавише, није реч о само неколико ослабљених појединаца. Студије потврђују да уколико удвостручите број вакцина, удвостручићете смртност одојчади у тој земљи. Вакцинација убија децу. Рећи ћу то мирно овако отворено, јер то доказују студије (1 2).
– Али у Чешкој имамо веома ниску стопу смртности одојчади, иако је вакцинација обавезна у нашој земљи и у релативно великом броју у поређењу с другим земљама.
Када побољшате пренаталну негу, акушерство, неонатологију, исхрану, хигијенске стандарде и мајчино образовање о бризи о деци, логичан резултат је смањење смртности деце. Али у Британији, на пример, 1970-е године је емитован програм о оштећењу детета као последица DTP вакцинације, и стопа вакцинације је значајно пала. На око тридесет процената, у Британији је вакцинација добровољна. То се одмах одразило на смањење смртности деце.
-У Британији сада имају епидемију великог кашља.
Вакцина против великог кашља је наиме ноторно лоше учинковита. Прочитала сам студију у којој је процењено да је око 24% – мање од плацебо ефекта. Када није било вакцинације против великог кашља, већина људи га је прележала као дете, преживела је и стекла доживотни имунитет. Најопаснији је велики кашаљ за најмању децу. Жене које су као мала деца прележале велики кашаљ, природно су заштитиле бебу антителом приликом дојења. Деца су тада доживела болест у доби од четири до десет година, када је уобичајена и излечива.
– Што се тиче полиомијелитиса, његова учесталост након вакцинације је значајно смањена.
Полио није елиминисан вакцинацијом, већ променом дијагностичких критеријума. Полио је кулминирао након рата, постоје мишљења да су фактори околине, попут употребе ДДТ-а, допринели томе. Пре вакцинације није било лабораторијских испитивања – довољно је било да има типичне симптоме. У Америци је заиста постојала велика друштвена потражња за вакцином. Али показало се да не функционише, чак је изазвала саму парализу. Они су то решили променом критеријума болести. Пре вакцинације било је довољно да парализа траје један дан, а после почетка вакцинације требало је да то буде 60 дана, посебно је почео да се показује – асептични менингитис. Пре вакцинације постојала је велика врећа са разним бактериолошким и виролошким болестима које изазивају упалу предњег рога кичмене мождине – акутни полиомијелитис. Врећа се пролила, сортирала и само мали део ње почео је да се показује као полио. На страници Националног института за јавно здравље ћете открити да у Чешкој постоји неколико стотина случајева који би се пре показали као полио.
– Али богиње су елиминисане вакцинацијом.
Вакцинација против малих богиња није функционисала, упркос томе кампање за вакцинацију су почеле и биле су обавезне у многим земљама. Лакше је веровати да грозни бацил изазива болест него признати да људи умиру због ужасних животних услова. Највеће епидемије малих богиња уследиле су у већини највакцинисанијих земаља и углавном су се завршиле на исти начин – санитарним мерама. У време када је Светска здравствена организација покренула кампању против малих богиња, оне су се већ одавно повлачиле. Али организација се није ослањала само на вакцинацију, већ и на проверену епидемиолошку методу – ићи у фокус, изоловање заражених, дератизовати и дезинфиковати. Још увек постоји заражавање рoxviridae , сродних са малим богињама, који имају исту клиничку слику. Урадило се са њима исто што и са полиомијелитисом. Разумем да је идеја вакцинације примамљива, али једноставно не функционише. Чак и ако се заштитите од оних око петнаест болести против којих ћете бити вакцинисани, постоје хиљаде других којима ћете бити подложнији.
Невакцинисани се сматрају потенцијалним ризиком за колектив јер могу пренети болести. На пример, невакцинисана деца не смеју у државне вртиће. Мислите ли да су ризичнији?
Вакцина неће спречити да вирус продре у ваше тело. Чак и ако сте вакцинисана заразићете се, питање је како ће доћи до интеракције између вас и микроба. Ако је ваш имунитет лош, не морате реаговати на болест, немате симптоме болести а ширите је. Никада не бити болестан није нужно знак здравља, можда ваш имуни систем није у стању да реагује. Здраво је реаговати, имати температуру, цурење из носа, кашаљ, пролив, борити се. Прочитала сам анализу смрти једног одојчета у Израелу од великог кашља после једне дозе вакцине. Сви у породици су били вакцинисани, као и насеља и групе у која су старија деца одлазила. Лекари су брисевима открили да је у 100% вакцинисаном вртићу било петоро деце клицоноша. Дакле, бесмислица је рећи да су невакцинисани преносници, то није тачно. Напротив, вакцинисани без одговарајућих симптома који би их држали код куће у кревету могу разносити велики кашаљ.
– Да ли су познати нежељени ефекти вакцинације међу лекарима?
То није добро познато међу педијатрима и лекарима. Истраживања о томе шта алуминијум ради са имунитетом стара су највише двадесет година. Пракса заостаје за научним истраживањима и до двадесет година. Ако доктор сам не тражи информације, посвети време додатном школовању и не говори енглески језик, неће то знати. Јер званичним каналима информације неће доћи до њега. Али кад лекари то сазнају, требало би да почну да размишљају и можда чак и одбаце игле, јер смо сви положили Хипократову заклетву, почевши од речи Никоме нећу нанети зло.
Да ли видите неко решење?
За овај проблем би требало да се интересују државе које захтевају да се грађани вакцинишу. Поред тога, грађани су обавезни да то плаћају из свог здравственог осигурања. Држава би требало да уради студију која упоређује накнадно здравствено стање вакцинисане и невакцинисане деце, да израчуна колико нас то кошта, а затим да одлучи да ли се уопште исплати вакцинисати. Ја мислим да се не исплати, јер би се смањио број оболелих од алергије, астматичара, аутиста и осталих пацијената чије лечење нас кошта много новца сваке године.

Ко је Људмила Елекова?
Рођена је 1966. године у Прагу.
Студирала је медицину на Факултету опште медицине Карловог универзитета, а дипломирала 1990. године.
Од 2001. године је лекар опште праксе за одрасле, а бавила се и хомеопатијом.
Након што је њен син имао проблема са вакцинацијом, постала је више заинтересована за неформално учење. Труди се да говори о вакцинацији како би се шира јавност упознала опасностима које су са њом повезане.
Удата је, има троје деце.
Превод: Димитрије Марковић
Извор:
https://www.idnes.cz/onadnes/zdravi/rozhovor-o-negativnich-vlivech-ockovani.A130725_004650_zdravi_haa

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s